U periodu od 21.-23. decembra 2007. godine, u Soko Banji, u hotelu „ Zdravljak“, održan je XIX po redu seminar Mreže CHRIS, namenjen članovima regionalnog pula advokata i pravnika Mreže CHRIS.

U Beogradu je u poslednje vreme registrovano više napada na gej muškarce i mesta okupljanja gejeva i lezbejki. Način na koji su napadi sprovedeni ukazuju na mogućnost da se radi o organizovanom progonu. Koalicija protiv diskriminacije zahteva od nadležnih organa da sprovedu sve potrebne radnje kako bi se zaštitila LGBT populacija u Srbiji.

XVIII seminar namenjen pravnicima i advokatima Mreže CHRIS, održan je 27. oktobra 2007. u Media Centru Niš, na temu “Problem trgovine ljudima – bazični trening za predstavnike Mreže CHRIS”. Inače, ovaj seminar je deo obuke pravnog tima Mreže u okviru projekta Mreža pravne pomoći CHRIS.

XVIII seminar namenjen pravnicima i advokatima Mreže CHRIS, održan je 27. oktobra 2007. u Media Centru Niš, na temu “Problem trgovine ljudima – bazični trening za predstavnike Mreže CHRIS”. Inače, ovaj seminar je deo obuke pravnog tima Mreže u okviru projekta Mreža pravne pomoći CHRIS.

- Skup je otvorio novoimenovani ministar pravde Dušan Petrović, koji je poželeo dobrodošlicu svim učesnicima skupa, kako domaćim tako i onim inostranim, a potom dao i svoju uvodnu reč.

Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS najoštrije osuđuje postupak Predsednika opštine Novi Pazar, Sulejmana Ugljanina, koji je u petak, 11. maja, zabranio Aidi Ćorović, direktorki programa NVO URBAN–IN-a, da uđe u zgradu Opštine i govori na seminaru „Regionalna i prekogranična saradnja“ organizovanom u zgradi Opštine.

Seminar je bio namenjen studentima sa hendikepom koji su u svom životu, tokom školovanja i obavljanja svakodnevnih aktivnosti nailazili na nerazumevanje, nepoštovanje i grubo kršenje svojih elementarnih ljudskih prava koja moraju biti dostupna svima.

Seminaru su prisustvovali predstavnici 20-ak zemalja, njih oko 70, a iz Mreže CHRIS pravnica kancelarije CHRIS iz Niša.

Osnovna tema i cilj okupljanja bio je: Korupcija kao pošast savremenog društva i kako je iskoreniti ?

Stanje dece u Srbiji 2006 je izveštaj o siromaštvu dece i njihovoj socijalnoj isključenosti, i o međugeneracijskoj transmisiji siromaštva. Ovo je prvi Izveštaj koji su pripremili Republički zavod za statistiku Srbije i UNICEF. U skladu sa međunarodnim obavezama Republike Srbije i u okviru deklaracije Svet po meri deteta, ovaj Izveštaj bi mogao da postane godišnji izveštaj Vlade Republike Srbije.

Cilj održavanja skupa bio je promovisanje rezultata projekta „ Lokalne politike u multietničkim zajednicama“, kao i prezentacija „ Preporuka za izgradnju institucije i rad ombudsmana u multietničkim lokalnim zajednicama“, a do kojih se došlo realizacijom pomenutog projekta.

Cilj održavanja skupa bio je promovisanje rezultata projekta „ Lokalne politike u multietničkim zajednicama“, kao i prezentacija „ Preporuka za izgradnju institucije i rad ombudsmana u multietničkim lokalnim zajednicama“, a do kojih se došlo realizacijom pomenutog projekta.

- Čl. V Pravo na pravično suđenje

4. Povreda prava na postupanje suda u razumnom roku

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

- Čl. 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima tj. prava na pravično suđenje u razumnom roku

-Čl. II Zabrana mučenja ( torture ) i pravo na telesni integritet

1. Policijska tortura

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima ;

-Čl. 66. KZ RS ( krivično delo Zlostava u službi ).

-Čl. V Pravo na pravično suđenje

4. Povreda prava na postupanje suda u razumnom roku

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima

-Čl. II Zabrana mučenja ( tortura ) i pravo na telesni integritet

3. Seksualno uznemiravanje i maltretiranje

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 181. st. 2. KZ RS ( krivično delo Obljuba zloupotrebom službenog položaja ).

-Čl. XI Zabrana diskriminacije

1. Diskriminacija na osnovu rase

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 14. Evropske konvencije o zabrani diskriminacije ;

-Čl. 2. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ;

-Čl. 44. st. 2. u vezi čl. 1. Ustava RS ( zabrana organizovanog delovanja koje ima za cilj nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti RS, kršenje Ustavom zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje ) ;

-Čl. 134. st. 1. OKZ SCG ( krivično delo Raspaljivanje nacionalne, rasne ili verske netrpeljivosti ) ;

-Čl. 154. st. 3. OKZ SCG ( krivično delo Širenje ideja o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagiranju rasne mržnje ili podsticanju rasne diskriminacije ).

ljudskim pravima.

-Čl. VIII Pravo na slobodu izražavanja

3. Kleveta

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 92. st. 2. u vezi st. 1. KZ RS, a u vezi čl. 101. st. 2. KZ RS ( produženo krivično delo klevete ).

-Čl. VI Pravo na pšoštovanje privatnog i porodičnog života

1. Nasilje u porodici

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima ;

-Čl. 5. Univerzalne konvencije o ljudskim pravima ;

-Čl. 118.a KZ RS ( krivično delo Nasilje u porodici ).

Čl. II Zabrana mučenja ( torture ) i pravo na telesni integritet

1. Policijska tortura

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 5. Deklaracije Generalne skupštine UN o ljudskim pravima ( zabrana mučenja, svirepog i nečovečnog postupanja prema ljudima kojima se vređa njihovo ljudsko dostopjanstvo ) ;

-Čl. 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ;

-Čl. 66. KZ RS ( krivično delo Zlostava u službi ).

-Čl. VI Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života

2. Nasilje u porodici

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 118.a st. 3. u vezi st.1. KZ RS ( krivično delo Nasilje u porodici ) ;

-Čl. 67. st. 2. u vezi st. 1. KZ RS ( krivično delo Ugrožavanje sigurnosti ) ;

-Čl. 53. st. 2. u vezi st. 1. KZ RS ( krivično delo Teška telesna povreda ).

-Čl. II Zabrana mučenja ( torture ) i pravo na telesni integritet

1. Policijska tortura

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 5. Deklaracije Generalne skupštine UN o ljudskim pravima ( zabrana mučenja, svirepog i nečovečnog postupanja prema ljudima kojima se vređa njihovo ljudsko dostojanstvo) ;

-Čl. 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ;

-Čl. 12. st. 2. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama Državne zajednice Srbije i Crne Gore ;

-Čl. 66. KZ RS ( krivično delo Zlostava u službi ).

-Čl. XI Zabrana diskriminacije

1. Diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 220. st. 2 u vezi st. 1. KZ RS

("Sl. glasnik RS", br. 1/2007)

1. POLAZNE OSNOVE

Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Strategija), predstavlja srednjoročni plan aktivnosti svih društvenih aktera u Republici Srbiji osnažujući temelj građanskog društva kome Republika Srbija teži, a meru uspešnosti realizacije tog strateškog cilja biće moguće meriti i stepenom ispunjenja ciljeva koje ova strategija postavlja. Ciljevi Strategije ustanovljeni su za period od 2007-2015. godine, sa akcionim planovima koji se donose za period od dve godine.

Kao osnov za izradu Strategije, upotrebljena su rešenja proklamovana usvojenim domaćim i međunarodnim dokumentima, koja pitanja tretmana osoba sa invaliditetom ne postavljaju kao segment socijalne politike, već kao pitanje poštovanja ljudskih prava. Neosporno je da takvo savremeno i uspešno društvo kome Republika Srbija teži kao strateškom cilju, podrazumeva ne samo materijalno blagostanje, već zajednicu zadovoljnih pojedinaca koji uživaju puno učešće u svim segmentima društva.

Sporni pravni odnos među strankama, kroz sudski postupak reguliše se presudom donetom od strane nadležnih organa - sudova. Da bi u sistemu postojala pravna sigurnost neophodno je da se sporni odnosi presudom regulišu na nesumnjiv i konačan način. Stoga presuda mora da okonča spor i nedoumicu o postojanju prava koja je postojala među strankama do njenog donošenja, ali istovremeno da odredi čvrste okvire pravnih odnosa isključujući mogućnost preispitivanja, menjanja i preinačavanja sadržaja pružene pravne zaštite. Na taj način obezbeđuje se neophodna pravna sigurnost. Stranka koja je u sporu uspela mora da zna da je čvrsta u svom pravu i da će joj u slučaju potrebe pomoći država da to pravo ostvari, dok druga strana koja je presudom obavezana, mora da zna da će obavezu koja je odlukom predviđena morati da ispuni dobrovoljno ili pod pretnjom prinudnog izvršenja. Presuda na autoritativan način reguliše ponašanje stranaka u presuđenoj stvari i ona mora da bude istovremeno i izvor pravne sigurnosti, a to može samo ako je regulisanje pravnog odnosa presudom konačno i neizmenjivo. Zakon deluje prema svakome, a presuda je zakon koji je primenjen na konkretni sporni odnos među konkretnim strankama i za te stranke predstavlja individualni zakon za rešenje spornog odnosa.

Narodna skupština Republike Srbije na zasedanju 28.11.2005. godine donela je tri važna zakona iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja i to: - Zakon o zdravstvenoj zaštiti, - Zakon o zdravstvenom osiguranju i - Zakon o komorama zdravstvenih radnika, koji su objavljeni u "Sl. glasniku RS", br. 107/2005 od 2.12.2005. godine, a stupili na snagu 10.12.2005. godine. Donošenje ovih propisa od posebnog je značaja, budući da se na osnovu njih uređuju najvažniji segmenti ljudskog postojanja - život i zdravlje.

Krivični zakonik član 107 st. 4 i 5

Raspisivanje poternice

Sentenca:

• Zastarelost izvršenja kazne zatvora prekida se svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi upućivanja osuđenog na izdržavanje kazne zatvora. Raspisivanje poternice od strane organa unutrašnjih poslova je procesna radnja trajnog karaktera usmerena radi otkrivanja osuđenog, pa se ne može smatrati da je od dana raspisane poternice nastupila relativna zastarelost.

Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica član 73 stav 2

Odlučivanje o zavodskoj meri u sednici veća

Sentenca:

• Time što je veće za maloletnike u sednici, umesto po održanom glavnom pretresu, izreklo maloletniku vaspitnu meru upućivanja u vaspitno-popravni dom, učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

Krivični zakonik član 46

Okolnosti koje se uzimaju u obzir prilikom odlučivanja

Sentenca:

• Prilikom odlučivanja o molbi za uslovni otpust sud mora da uzme u obzir vladanje osuđenog za vreme izdržavanja kazne, a takođe i sve druge okolnosti na osnovu kojih se može zaključiti da je ostvarena svrha kažnjavanja, a to su težina izvršenog krivičnog dela, proizašle posledice, stepen krivične odgovornosti i ranija osuđivanost.

Zakon o izvršenju krivičnih sankcija član 40

Odlučivanje jednim rešenjem

Sentenca:

• Ukoliko se o naknadnom raspoređivanju više osuđenih lica odlučuje jednim rešenjem, onda za svakoga od njih mora da bude utvrđeno činjenično stanje radi pravilne primene materijalnog propisa.

Zakon o izvršenju krivičnih sankcija član 116 st. 1 i 2, član 281 stav 1 i član 282

Primena odgovarajućeg zakona

Sentenca:

• Upravni postupak po molbi osuđenog za premeštaj iz jednog zatvora u drugi je dvostepen.

Zakonik o krivičnom postupku član 368 stav 1 tačka 8)

Identitet optužbe i presude

Sentenca:

• Optužba za krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga nije prekoračena time što je u izreci presude delimično izmenjen opis dela dat u optužnici, a zatim optuženi oglašen krivim za krivično delo omogućavanja uživanja opojnih droga.

Slučaj br. 5

Pokrenut 2006

Podneta je krivična tužba protiv ginekologa iz Zaječara, zbog krivičnog dela nesavesnog pružanja lekarske pomoći iz čl. 251. KZ RS.

Grupa nevladinih organizacija uputila je državnim institucijama apel za regulisanje položaja civilnog sektora u Srbiji. Ukazujući da je položaj civilnog sektora u Srbiji marginalizovan, predstavnici Pravnog forma, Građanske inicijative, Evropskog pokreta i Fondacije Fridrih Ebert, ukazali su na neophodnost institucionalizovanja odnosa države i civilnog sektora.

Kako su se saglasili, neophodno je da se]]> http://www.chris-network.org/sh/sajt/10/463/ Međunarodni Dan ljudskih prava, obeležen je i u Tehničkoj školi „12. februar“ u Nišu. Na početku programa, učenici su predstavili svoje literarne i likovne radove koji izražavaju njihov subjektivni doživljaj ljudskih prava, šta ona za njih znače i kakvo je njihovo stanje u savremenom društvu. Nakon predstavljanja, proglašeni su i nagrađeni najbolji radovi u obe kategorije.